Od kako je postalo zabranjeno pušiti duvanske cigarete na javnim mestima, u kancelarijama i kafićima, pušači traže zamenska sredstva kojima bi zadovoljili svoju zavisnost, a da ne naruše zakone, kao i da ne ugroze pasivne pušače oko sebe. U našoj zemlji još uvek nije regulisano kako se treba ophoditi prema elektronskim cigaretama, koje su u suštini elektronski uređaj (a ne cigareta), ali imaju posledice poput duvanskih cigareta.

Australija, Kanada, Izrael, Meksiko, Brazil, Panama i Ujedinjeni Arapski Emirati zabranili su elektronske cigarete. Prema njihovim zakonima, isparenje koje korisnici izdišu jednako je zagađenje kao izduvavanje duvanskog dima iz običnih cigareta. Takođe, elektronske cigarete smatraju jednako poročnim kao duvanske, zbog čega i jeste ograničena njihova upotreba. Elektronske cigarete izazivaju (ili održavaju) nikotinsku zavisnost zbog toga što tečnost kojom su napunjeni rezervoari sadrže deset puta veću koncentraciju nikotina u poređenju sa duvanom.

Evropski standardi u ovoj oblasti

Zakoni koji regulišu korišćenje i prodaju elektronskih cigareta u EUi širom sveta trenutno variraju, a nerešeno zakonodavstvo na tom području predmet je rasprave u mnogim zemljama, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Evropskoj komisiji. Kada je Evropska komisija predložila neke izmene u ograničenjima za elektronske cigarete, izazvala je negodovanje korisnika zbog toga što je predlog sadržao smanjenje količine nikotina u rezervoarima. To znači da je sa 36 mogućih miligrama nikotina predloženo da najveća dozvoljena količina nikotina bude 4 miligrama po mililitru nikotinske tečnosti, što je devet puta manje, a isto tako je i manje od preparata za odvikavanje od pušenja koji se mogu nabaviti u apotekama (npr. nikotinski flasteri, tablete ili nikotinske žvakaće gume). Još jedno predloženo ograničenje jeste u vezi sa nabavkom dopuna za rezervoare, koja propisuje da jedino moguće pakovanje nikotinske tečnosti može da se nabavi u ulošcima od po pola mililitra. To znači da bi svi oni koji su nabavljali dopune „na veliko“, u većim pakovanjima od po 10 mililitara koja su zato i jeftinija, ostali bi uskraćeni i bili bi primorani da pređu na skuplje. U prodaji bi zbog takvih izmena i dalje bilo moguće nabaviti veća i koncentrisanija pakovanja nikotinske tečnosti, ali takvi proizvodi bi bili tretirani kao farmaceutski proizvodi, što znači da bi bili podložni nadzoru kao i lekovi, a to znači da bi cene drastično skočile. Protiv ovog predloga Evropske komisije pokrenuta je peticija zbog koje su navedene izmene stopirane.

Elektronske cigarete ne mogu biti tretirane kao obične cigarete jer one to nisu. Elektronske cigarete su elektronski uređaj i kao takve ne treba da budu u nadležnosti direktive o duvanu. Postoje istraživanja koja pokazuju da su elektronske cigarete manje štetne od duvana jer nema sagorevanja i dima, samo isparenja nikotinske tečnosti. Peticija protiv zabrane izrečene za elektronske cigarete je za sada uspela da spreči izmenu propisa u EU, ali novi predlozi će uskoro biti ponuđeni javnosti. Američka zdravstvena organizacija, recimo, nije dala odobrenje da elektronske cigarete budu proglašene sredstvom za odvikavanje, iako nisu zabranjene za upotrebu. Oni elektronske cigarete prepoznaju kao konzumno sredstvo, tj. prehrambeni ili proizvod za negu, a ne farmaceutski proizvod koji mora biti nadgledan.