Ako uzmemo u obzir da istraživanja pokazuju da se ritam i jezik usvajaju još u prenatalnim fazama, možemo zaključiti da su u pitanju dva istovetna načina usvajanja čitavog niza prirodnih pravila. Kristalisanje jezika, sa druge strane, predstavlja momenat gde ritam prerasta u muziku ili čak posebnu kompoziciju.

Ovakve tvrdnje u kojima se jezik i muzika poistovećuju, ne dolaze isključivo iz pretpostavki, već i iz naučnih studija koje su se nametnula sredinom sedamdesetih, a do današnjih dana opstale.

Agencije koje pružaju prevodilačke usluge, u svojim timovima gotovo uvek imaju poliglote.

Oni koji poznaju nekoliko jezika, najbolje znaju koliko je sluh važan pri usvajanju novih jezika. Ponekad se sa jednog na drugi jezik prevodi po osećaju.

A upravo taj osećaj može se okarakterisati kao sluh o kome govorimo. Imajući u vidu da je svetski fenomen muzike svud prisutan, baš kao i jezik, zaključilo bi se da kulture poznaju sloj zvučanja ali ne i sloj značenja jezika. Bebe u prvim danima osećaju ritam, a ne može se reći da su govornici nekog jezika.

Ono što bebe osećaju kao maternji ritam i maternju melodiju, vremenom staje u norme određenog jezika. Možemo zaključiti da su jezici muzika oivičena granicama.

Evropa pretežno indoevropska porodica

Zanimljivost kaže da se na desetine jezika govori u Evropi. Veliki nacionalni jezici koji pripadaju romanskoj, slovenskoj i germanskoj grupi, vuku poreklo od velike indoevropske porodice.

No, nisu samo najzastupljeniji jezici u Evropi, oni koji se govore. Sudski prevodioci, primera radi, sreću se i sa onim jezicima na koje je potrebno prevesti određene dokumente kako bi se stanovnici jedne zemlje inkorporirali u drugu bez većih problema.

Tako na primer postoje manjinski jezici i jezici imigranata. Ovo su dve zasebne kategorije. Manjinski jezici su jezici određenih etničkih grupa, i oni su u pojedinim opštinama izjednačeni za zvaničnim jezicima država. Primera radi, u Evropskoj uniji postoji blizu 40 jezika koji se smatraju manjinskim.

Takav jezik je lužičkosrpski u Nemačkoj. Kada se vratimo na muzikalnost, možemo da uočimo određene sličnosti koje nikakve administrativne forme nisu mogle da raskinu. Tako će Italijani lakše naučiti francuski od Srba, ali Srbi i Bugari mnogo lakše naučiti ruski.

Prateći narodske ritmove možemo videti da od klasičnih formi indoevropskog jezika, uslovno govoreći, odudaraju finski i mađarski jezik. Ova grupa pripada uralskim jezicima, a reč je o takozvanoj ugro-finskoj grupi. Ritmovi ovih jezika vidno su drugačiji od onih koji se upliću u slovenske, germanske ili romanske jezike. Bez težnje da bilo koji jezik diskreditujemo, možemo govoriti o muzikalnosti u jeziku, ali i o muzici pojedinih kultura.

Na Balkanu na kom se govore vrlo slični jezici, može se osetiti nepravilnost ritmova, pa idući ka jugu i u muzici dominiraju izlomljeni ritmovi poput 7/8skih. Slična stvar događa se i u jeziku, pa predrasuda da je jezik juga muzikalniji, nekada se može tumačiti i kao činjenica.

Taktovi i reči

Ako jezik posmatramo kao kompoziciju, možemo utvrditi da bi glasovi (foneme) mogle da se tumaće kao tonovi, a note kao slova. Smislene celine poput taktova bile bi reči, jedna muzička linija rečenice, a čitava kompozicija mogla bi se tumačiti kao diskurs. Ne bi se baš reklo da su jezik i zvuk odvojive kategorije, ali treba imati na umu da se ovakva tumačenja neretko zloupotrebljavaju.

Povezanost sudskih tumača, prevodilaca, profesora muzike i profesora književnosti, nekad je tešnja nego što se naizgled čini. Zbog toga se uvek setite da je Laza Kostić bio diplomata poliglota, a da se njegova bliskost Lenki Dunđerski može ogledati i u tome što je zbog nje preveo čitave Šekspirove sonete i Romea i Juliju. Nekad su čak i tako velike ljubavi neodvojive od muzike. Ili jezika.