Svoje tzv. zlatno doba kartonske kutije su doživele tek sa masovnom proizvodnjim, odnosno u kapitalizmu.

Danas se upotrebljavaju u velikoj meri, a bilo da se selimo, pakujemo poklone, otvaramo čokoladu ili keks, kartonske kutije su uvek tu oko nas.

Ali kako je zapravo sve počelo?

Uloga kartonske kutije jeste skladištenje i čuvanje materijalnih dobara kako se n bi oštetili i polomili.

Iako su veoma često u upotrebi, o nastanku kartonskih kutija se malo zna. Iako se čini neverovatnim, ali prvo primitivni oblik kartonske amalaže nastao je još pre nove ere. I to ne bilo gde, nego u Kini.

Prema nekim izvorima, u vreme dinastije Han koja je Kinom vladala oko 200 godine pre nove ere, najpre se koristila neka vrsta tvrđeg papira koji je imao strukturu koja je nalik na karton i bio je napravljen od dudovog drveta. U ovakvom papiru se skladištila hrana.

Ovi podaci nimalo ne iznenanđuju, jer su Kinezi u to vreme i otkrili papir koji se koristio za pisanje.

Nastanak prvih kartonskih pakovanja

Sve do sedamnaestog veka izrada kartona nije zaživela, a u to vreme je Evropa već bila na pragu industrijske revolucije. A karton se prvo koristio kao podloga za pisanje, a zatim kao kutija.

U lanac proizvodnje karton je ušao tek oko 1817. godine i bio je poznatiji kao nemačka društvena igra “Igra opsade”.

Kasnije su se proizvođači šešira i cilindra dosetili kako bi mogli karton da iskoriste. Zato je 1856. godine osmišljen karton koji prati oblik šešira, a služi da ga sačuva od vlage i kiše i da spreči njegovo gužvanje.

I tako je nastala upotrebna vrednost kartonske kutije koja se do danas nije promenila. Nama je ovaj oblik karton danas poznatiji kao lepenka.

Pred kraj 19. veka Albert Džons je smislio patent kojim je pokazao da se karton može mnogo šire primeniti.

Njegova ideja bila je da pokaže da se bez obzira na veličinu od kartona može napraviti pakovanje u kome će se čuvati bilo koje materijalno dobro. A onda je osmišljen način kako da se kartonske kutije proizvode masovno u fabrici.

Međutim, još uvek su se kutije proizvodile ručno i čitav proces proizvodnje bio je neisplativ i spor. Ljudi koji su ručno pravili kutije presom su sabijali papir kako bi napravili karton, a onda su nožem oblikovali ivice.

Nova upotreba kutija

Slučajno otkriće Roberta Gaira promenilo je upotrebu kutija. Naime, Gair je krajem 19. veka bio vlasnik fabrike papirnih kesa za semena koja se nalazila u Bruklinu.

Jednoga dana radnik u fabrici nije primetio da je presa koja služi za pravljenje nabora postavljena na većoj visini i da zbog toga seče i uništava ostale kese. Iako je to bila šteta za vlasnika fabrike, Gair se ipak dosetio kako bi mogao da iskoristi karton. Dpdap je još jedni šredu koja je služila da karton seče i tako je stvorio fabriku za pravljenje kutija. I upravo su takve kutije i danas u upotrebi

. S obzirom na to da su mašine obavljale sav posao, proces proizvodnje je bio brži i tako se posao, a i čitava proizvodnja širila.