Nordijsko skijanje je sport koji je relativno skoro postao poznat, i ubrzo postao jako popularan. Pogoduje svim starosnim dobima i nivoima kondicije. Naravno, vežbanje ćete prilagoditi trenutnoj formi, a ukoliko imate određenih zdravstvenih problema, pre vežbanja se posavetujte sa lekarom.

Nordijsko trčanje je u stvari kombinacija skijanja i brzog hodanja, ili laganijeg trčanja, kod kojeg je uključeno celo telo. Drugi naziv za ovaj sport je skijaško trčanje što asocira na kombinaciju navedenih sportova. Od opreme su vam potrebni štapovi i skije koje su specifične. Štapovi su napravljeni od posebnih materijala, takozvanih karboni, te su veoma lagani i pogodni za nošenje. Idealna dužina štapa doseže malo poviše struka, jer tako obezbeđuju pravilno odgurivanje. Pravilno držanje štapa podrazumeva da lakat i podlaktica formiraju prav ugao.

Ukoliko nemate uslova za pravo nordijsko trčanje, možete to raditi i na bilo kom drugom terenu, gde vam skije nisu potrebne već samoo štapovi. Pokreti su malo drugačiji, ali je osnova ista. Takođe, u svim boljim sportskim radnjama i teretanama možete naći posebne sprave konstruisane baš za siimuliranje pokreta prilikom nordijskog skijanja.

Tehnika skijaškog trčanja nije komplikovana, pokreti su jednostavni, prirodni, ali je ipak najblje da vam početne instrukcije da profesionalac, jer nepravilni poreti mogu doneti više štete nego koristi. U osnovi, postoje dva stila, koja se mogu kombinovati.

Stilovi

– Klasični stil – koji podrazumeva takozvani dijagonalni korak odnosno naizmeničan zamah rukama, odgurivanje jednim štapom uz pokret suprotne noge. Skije su paralelne, pokret dozvoljava pomeranje samo pravo napred.

– Slobodni stil – ova tehnika podrazumeva da skije ne moraju biti paralelne, već blago okrenute bočno, a odgurivanje može biti i sa jednim i sa oba štapa istovremeno, zavisno od podloge i nagiba.

Posebna korist od nordijskog trčanja je ta što ne oštećuje zglobove i smanjuje opterećenje kolena. Iako se za sat vremena sagori oko 400 kalorija, dokazano je da je umor i nedostatak energije mnogo manji nego kod klasičnog trčanja. Usled aktiviranja većeg dela mišića smanjuje napetost u njima, kao i lumbalne bolove.