U svakodnevnoj ishrani, ugljeni hidrati zauzimaju veoma bitnu i nezamenljivu ulogu. Konzumiranjem namirnica koje ih sadrže u svoj organizam unosite neophodni izvor energije i na taj način omogućavate funkciju celokupnog organizma, ali i svih pojedinačnih, osnovnih i sporednih životnih funkcija.

Kako organizam koristi ugljene hidrate?

Obzirom da su ugljeni hidrati izvor energije koja je neophodna organizmu, organizam ih koristi upravo kao energetski pogon, do kog dolazi preradom i postepenom potrošnjom i sagorevanjem materija u kojima su ugljeni hidrati sadržani.

U zavisnosti od vrste ugljenih hidrata i njihovih osobina, zavisi i konkretno način i brzina na koji i kojom ih organizam sagoreva i koristi.

Kakvi sve ugljeni hidrati postoje?

Kao što je napomenuto, nisu svi ugljeni hidrati isti. U osnovi oni su podeljeni na proste i složene, a u zavisnosti od toga da li su prosti ili složeni, zavisi i način i brzina njihove prerade i iskorišćenja u organizmu.

Prosti ugljeni hidrati odmah i direktno se obrađuju i iskorišćavaju u organizmu, dok se složeni ugljeni hidrati obrađuju i iskorišćavaju sporije.

Šta su prosti, a šta složeni ugljeni hidrati?

Prosti ugljeni hidrati, zapravo su šećeri, dok su složeni ugljeni hidrati skrobovi i vlakna. Šećeri su u zavisnosti na vrstu i poreklo podeljeni na glukozu, saharozu, laktozu, maltozu i fruktozu, a vlakna su podeljena na rastvoriva i nerastvoriva vlakna. Skrobovi kao vrsta ugljenih hidrata nemaju dalju podelu.

Izvori prostih ugljenih hidrata

Izvori prostih ugljenih hidrata su sve vrste voća, a u najvećoj meri grožđe i druge slatke vrste voća, kao što su smokve, urme, šljive i drugo. Zatim med i proizvodi od meda, meso i mesne prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, jaja.

Izvori složenih ugljenih hidrata

Izvori složenih ugljenih hidrata su određene vrste povrća kao što su mahunasto povrće, pasulj, grašak, boranija i bob, zatim povrće kao što je kupus, prokelj, karfiol i šargarepa. Zatim banane, pomorandze, mandarine, jagode. Žitarice i proizvodi od žitarica, odnosno ječam, ovas, zob i pšenica i proizvodi od njih, kao što su hleb,, pahuljice i testenine.

Kako kombinovati i konzumirati namirnice bogate ugljenim hidratima?

Najbolje je da u cilju unošenja različitih vrsta ugljenih hidrata u organizam, svakodnevno konzumirate i različite namirnice koje ih sadrže i da te namirnice na različite načine kombinujete. Takođe, kada je reč o samom načinu na koji je poželjno da konzumirate namirnice bogate ugljenim hidratima, takođe se nemojte bazirati na uvek isti način konzumiranja, već ih pripremajte na što više načina i konzumirajte ih upriličeno tome, nekada u svežoj, nekada u pečenoj ili prženoj, a nekada u barenoj formi.