Diplomata, ali i sladokusac, trebalo bi da daju sličan odgovor na ovo pitanje, a taj odgovor je „može i jedno i drugo“. Što da ne? A kod nas je sve nekako ili – ili. Jedni kažu da su samo pljeskavice prava stvar, „naša stvar“, a da su burgeri novotarija. Drugi, pak, nazvaćemo ih modernistima, nekako su priklonjeniji burgerima, jer pljeskavice mu dođu nekako proste, seljačke. Da ne zaboravimo i treću kategoriju, možda i najbrojniju, kojoj je nemoguće objasniti da ta dva jela nisu jedno isto, samo sa različitim imenom.

Pljeskavice, i uopšte roštilj meso i njegovi krajnji produkti, kao što svi znamo, odomaćili su se ovde odavno. Dugi niz godina bili su jedina opcija kada je reč o uličnoj hrani. Njihova popularnost ne jenjava, ali je fast food ponuda s vremenom postajala sve bogatija. Priključile su se tu pice, palačinke, hot-dogovi, giros i još mnogo toga. Nekako na začelju kolone, sasvim tiho, došli su i burgeri. Da ne računamu tu činjenicu da su burgeri u nekom svom obliku došli još pre nekoliko decenija sa jednim poznatim svetskim franšiznim restoranom brze hrane. Sada ih, bar u Srbiji, ima na dosta mesta, bilo u fast food varijanti, bilo u restoranskom tipu objekata. Svoje mesto u jelovniku su burgeri našli u većini ozbiljnih restorana, ne samo u onima koji su se specijalizovali samo za ovu vrstu jela.

Po čemu se burgeri razlikuju od pljeskavica

U samoj suštini, burgeri i pljeskavice počivaju na istoj ideji, na istoj osnovi, a to je okruglo parče mlevenog mesa pečeno na roštilju. Onaj čuveni roštiljski dezen, one šare koje ostaju posle pečenja na roštilju, nešto je čemu malo ko može da odoli. Dakle, ova dva jela zaista jesu slična, ali ipak su daleko od toga da budu jedno te isto. A po čemu se onda toliko razlikuju? Burgeri se prave od mlevenog mesa i nema jednog jedinstvenog recepta za tu mesnatu smesu od koje se oblikuju. Kombinacija dodatnih sastojaka, soli i začina pruža ogromne mogućnosti, tako da skro svaki burgerdžija ima neku svoju recepturu. Slično je i sa roštilj mesom od koga se prave pljeksavice. Morate dobro da se pomučite kako biste otrili recepturu. Ono što znamo je da je potrebno određeno vreme kako bi se pripremilo kvalitetno roštilj meso, jer taj proces podrazumeva i jedno ili dva višečasovna „tihovanja“ na hladnom mestu. Opet, to je samo deo tajne, jer roštilj meso se spravlja i od različitih komada mesa, a i od mesa različitih životinja. Dok jedni preferiraju govedinu, drugi je mešaju sa svinjetinom ili sa ovčijim mesom. Svako ispituje svoju kombinaciju, dodaje, oduzima, čeka da „sazri“ i na kraju ljubomorno čuva.

S druge strane, burgeri se prave isključivo od govedine. Tačnije, tako je to zamišljeno i tako je to bilo sve donedavno, dok zbog zahteva tržišta i onih koji „brinu o sebi“ nisu uvedeni i burgeri od piletine, ćuretine, pa čak i vegetarijanski burgeri. Ali tamo gde drugačije nije naznačeno, burgeri bi trebalo da budu od goveđeg mesa. Čedar sir, na primer, jedan je od priloga koji ide uz vreli burger, a koji nije karakterističan za naše podneblje.