Kalcijum je jedan od neophodnih i neizostavnih minerala koji su potrebni našem organizmu.

Ono što je vezano za ovaj mineral i što je rasprostranjeno i poznato kao sveopšta činjenica o njemu, jeste da on igra važnu, pa može se reći i najbitniju ulogu u očuvanju zdravlja kostiju. Međutim, ono što se manje zna, jeste da se uloga kalcijuma ne završava tu!

Ovaj neophodan i veoma važan mineral, igra ulogu u očuvanju mnogih drugih životnih funkcija i doprinosi sprečavanju nastajanja mnogih bolesti.

Zašta je sve neophodan i koristan kalcijum?

Kalcijum je neophodan o očuvanju normalnih funkcija organa za varenje, on umanjuje i sprečava alergijske reakcije i pojavu depresije i drugih oblika anksioznosti, sprečava hipertenziju, menstrualne bolove, glavobolje i migrene, otklanja probleme sa opadanjem kose i poremećaje libida, umanjuje nervozu i uznemirenost, kao i simptome astme i osteoporoze.

Koliko kalcijuma je potrebno organizmu?

Nivo kalcijuma koji je dnevno potrebno uneti u organizam, zavisi od brojnih faktora, među kojima su glavni uzrast i pol, ali i od brojnih drugih faktora, kao što su zdravstveno stanje, telesna masa i slično.

Uokvirena prema starosti i polu, potreba za kalcijumom izgleda ovako:

Za decu uzrasta do 3 godine starosti, dnevna potreba za kalcijumom je oko 500mg.

Za decu uzrasta od 4 do 8 godina starosti, dnevna potreba za kalcijumom je oko 800mg.

Za decu i tinejdzere od 9 do 19 godina starosti, dnevna potreba za kalcijumom je oko 1.300mg.

Za osobe od 19 do 50 godina starosti, dnevna potreba za kalcijumom je oko 1.000mg.

Za trudnice i dojilje, dnevna potreba za kalcijumom je oko 1.300mg.

A najveću potrebu za dnevnim unosom kalcijuma, imaju osobe obolele od osteoporoze i kod njih ta predviđena doza kalcijuma iznosi oko 1.500mg.

U čemu, odnosno u kojoj hrani je izvor kalcijuma?

Dovoljan unos kalcijuma svom organizmu ćete obezbediti ukoliko u svakodnevnu ishranu uvrstite namirnice koje su bogate ovim mineralom. Konkretno, te namirnice su:

Mleko i mlečni proizvodi, bez obzira na to da li imaju visok ili nizak procenat mlečne masti, zatim žitarice, a posebno one koje su integralne. To su heljda, soja, raž, kukuruz, ovas, ječam i pirinač. Zatim voće kao što je limun, mandarina, banana, kivi, pomorandza, grožđe, jabuka, malina, kupina, borovnica, smokva i kajsija. Povrće kao što je zelena salata, kupus, kelj, brokoli, grašak, kineski kupus, spanać, cvekla, krastavac, paradajz, plavi patlidzan, crni i beli luk.

Određene vrste ribljeg mesa, kao što je meso skuše, lososa ili oslića, ali i konzervirane srdine.

Kalcijum sadrže i pečurke i namirnice kao što su čokolada, surutka, cimet i tofu.